Ko još slavi neokrugle godišnjice marure? E pa mi – generacija 67/71 Druge gimnazije „Ognjen Prica“!Sarajevo.  Zašto? Zato što nam je korona ukrala 50-tu! A bome, kojih smo godina, trebali bi slaviti SVAKU narednu!

Kako je sve počelo?

Naravno, ideja je potekla od  fenomenalnog IV-5 koji se druži  nevezano za ikakve godišnjice.

ZAPISNIK

Sa sastanka u „Vatri“ održanog  23.9.2025. u vezi proslave 55 godina mature

PRISUTNI: Doda, Meda, Mito, Džemila, Dara, Marija, Bato, Šemsa, Tenaida – IV-5 ,  Snježa Marjanović IV-2 i Gorana Jovanović IV-7 (valjda nisam nekog izostavila!)

ZAKLJUČCI:

1. Proslava će se održati 27. juna 2026. (zadnja subota u mjesecu). Bože zdravlja!

2. Lokacija „Stare vrbe“ (imaju dobre tende pa nećemo pokisnuti, nisu preskupi a teletina ispod saća je za priču!)

Za dogovor s gazdama zadužena je Snježana Marjanović iz IV-2, kaže, dobra je s njima! Tamo je sina oženila! Ako sam dobro upratila.

3. Bato i Mito će staviti obavijest na FB stranicu Drruge gimnazije i to u dva navrata. Prvo samo obavijest a kasnije i spisak koordinatora razreda s kontakt telefonima, da se svi zainteresovani prijave u svoj razred.

4. Također će i svi koji imaju FB staviti obavijest na svoje profile na FB, instagramu itd.

5 Nije prihvaćena ideja da se ide u gimnaziju i zovu profesori. 40-ta godišnjica je bila čudo i ne može se ponoviti pa ne treba forsirati!

PRIORITETNI ZADACI:

1.       Prečistiti spiskove razreda

2.       Pronaći sve „stare“  koordinatore i prenijeti im do sada poznate informacije.

3.       Naći zamjenu za koordinatora IV-8 (na žalost, Srđan Dizdarević nije više s nama)

4.       Štio prije javiti raji u inostranstvu da mogu rezervisasti jeftinije karte za avione!

 

Sve je ličiulo na onu nezaboravnu organizaciju 40-te godišnjice, svi puni elena, sretni zbog budućih susreta, orni da se potrude kao i onda.

Ali, kako to obično biva, nije išlo sve po tom planu.

Prvo su otpale „Vrbe“, nisu bile dostupne za traženi datum! Informacija iz marta 2026-te. Da smo možda ranije pitali?

Odbor se stvarno potrudio, obišli su sedam restorana koji su koliko-toliko ispunjavali uslove za proslavu i izbor je konačno pao na „Apetit“ u Vilsonovom. Slobodan termin, odgovarajući prostor, švedski stol za 60 KM po osobi,  živa muzika. Na oko idealno! Naravno, ništa ne može biti idealno pa se mora zažnmiriti na jedno oko i nadati se najboljem.

Naime, bašta je bila premalena za nas 107 najavljenih, pa smo smješteni unutra (loša vijest za pušače, al' sami smo si krivi – ko još puši i civiliziranom svijetu, ha, ha), a u bašti su bili neki drugi gosti. Dakle, nismo mogli biti sami! Mislili smo da je možda tako bolje jer je vremenska prognoza sugerirala visoke pluseve a klima je –klima! I tu smo se malo prešli jer klima bas i nije dobro radila pa je bilo vruuuuće! Frizure su u roku odmah otišle k vragu, ha, ha! Švedski stol je bio klasika, ništa posebno,  ali je uredno dopunjavan (znam jer sam jela tek u 23 sata).

Muzika je bila show! Prvo su mislili da smo stariji nego što jesmo pa su krenuli sa „Besame mucho“, ha, ha. Onda su uboli Indexe (neprepoznatljivo!), ali ubrzo je zadrmao Halid, pa Čola, pa Hari i tu je krenuo dernek! Naša se generacija zna zabaviti u svakoj prilici, svakom prostoru, uz svaku muziku! Dokazano!

E  ha'jmo sad malo o parama (troškovi su izašli na 80 KM po osobi – bez pića).

Prvo, svi koji nisu došli jer im je SKUPO – za skoro punu godinu dana  od kad se znalo za proslavu  - mogli su uštedjeti tu svotu!

Druga je stvar je li baš sve bilo vrijedno tih para, ha, ha.

Neki su se pitali koji đuturum naših godina može pojesti za jedno veče 60 KM, ha, ha! Ali se ispostavilo da se može – i više puta, ha, ha!

Po gostu 8 KM  napojnice za muziku i konobare. E, to jest puno za penzićke džepove, što jest - jest!

Da li su oni kartoni na stolu s oznakom razreda te,  u troškovniku navedene „značke“?  Ili...? 6 KM po osobi? Hm...

Fotografisanje je bilo jeftino – 2 KM po osobi – djevojka se potrudila ali je na fotografijama nedostajalo spontano uslikane „atmosfere“. Slikala je što joj je rečeno i to je to! Link s fotografijama koje smo dobili za mnoge od nas je bila kvantna fizika. Đuturumi, i Bogu ste teški, ha, ha.

Nađoše se tu i dva profesora iako smo rekli da ih nećemo zvati jer jedva da je iko živ ko je nama predavao!

Na stranu sve, ko radi taj i griješi, hvala Odboru na velikom uloženom trudu, svi ovi „minusi“ su sitnice u poređenju s uloženim trudom!Al raja ih spominje, pa rekoh, da prikantarim za ubuduće, ha, ha.

Sve u svemu, naša zlatna generacija je dostojno obilježila 55-tu godišnjicu mature i pri tome se sjajno provela! A najduže će se pamtiti susreti s dragim ljudima koje ne viđamo često, ili čak samo u ovaskvim prigodama.

Naravno, mnogi su naši drugovi i drugarice bolno nerdostajali...