Pročitah ljetos  posthumno objavljenu divnu knjigu prof. Amira  Ljubovića „ Sarajevo izmedju legendi i historije“.

Zahvaljujući njioj  naučila sam mnogo o svom gradu a posebno me iznenadilo što ipak ne znam porijeklo naziva svih ulica a i nekih uobičajenih prezimena!

Koliko sam puta prošla Kazazima, Čurčilukom velikim i malim, Halačima, Abadžilukom, Aščilukom, Mudželitima velikim i malim,Sagrdžijama, Saračima... A evo tek pod stare dane saznah da su kazazi bili svilari, čurčije krznari, halači pucari vune i pamuka, abadžije su izrađivale domaće sukno, aščije kuhale, sagrdžije strugale dlake s kože životinja, sarači su izrađivali predmete od kože, mudželiti uvezivali knjige, tabaci štavili kožu...

„Lijepi li su mostarski dućani, a još ljerpši mladi bazerdžani...“ Nisam zbnala da je bazerdžan jednostavno – trgovac!

Zanimljivo mi je bilo i značenje nekih dobro poznatih  rezimena.

Bičakčić -  nožari, Kaukčija -  kapa oko koje se obmotava čalma, Tahmišćić - prženje kafe, Terzić  - krojač, Tufekčić – puškari, Zildzić – izrađivanje predmeta od tuča-mjeda...

Zahvalna sam  porodici profesora Ljubovbića i njegovom prijatelju Nuni Arnautaliću što su omogućili da ova knjiga ugleda svjetlo dana i nauči ponešto i nas stare Sarajlije!