Pročitah da  se Parkuša vraća kao “kultno mjesto“  uz naznaku „ovaj put ukusnije“ i na slici pribor za jelo!

Čija je to kultna Parkuša u kojoj se – jede? Osim zlatnog rolata za mog druga Dragana, naravno!

Godinama sam  u prolazu posmatrala kako se Parkuša mijenja i sjećala se kakva je bila „u naš vakat“. Na prvi pogled obična kafana ali je za nas iz Druge gimnazije bila nešto kao dnevni boravak... Tu smo provodili časove s kojih smo „luftali“, pisali zadaće, po konobarima ostavljali poruke jedni drugima,  ispijali jednu kafu satima i niko nas zbog toga nije popreko gledao!

U kojem bi to sad univerzumu bilo moguće?

Sarajevski pjesnici imali su svoj stol u ćošku..

Tu ste svakodnevno mogli zateći Indexe, Pro-arte... Čička...

Legenda kaže da je jedan satajevski šaner pitao u Parkuši Ivu Andrića  „Hej, nobelovac! Napiše li se šta?“

Bilo je to vrijeme prije „hipi klupe“  mada je i nas zakačila u neko doba...

Mi smo, naime, generacija koja pamti klasično korzo – tamo-aamo od Umjetničkog paviljona do Parkuše i natrag, sve u nadi da ćemo u prolazu sresti neku svoju simpatiju...

Sve se mijenja (sem Kamenja!), pa neka se i Parkuša mijenja,  ali nemojte je tako zvati, a naročito ne „kultna“. To mjesto je bilo Parkuša i kultna – samo sedamdesetih!