Svako od nas ima neke svoje tradicije i rituale, bilo lične, bilo vezane za prijatelje, familiju... S njima se osjećamo sigurno, „zašuškano“ i zato ih se držimo. Grubo prekidanje (kao što nam je učinila ova čijeimenećemospominjati  ili neki drugi tužan razlog) može biti bolno, pa i opasno po mentalno zdravlje. Ali neću o tome.

Radije se prisjetimo svojih lijepih  važećih rituala (jer bi se moglo puno pisati i o onim nekadašnjim kojih na žalost više nema), možda imamo neke slične ili zajedničke?

Od kad sam u penziji jako mi je važan moj jutarnji ritual – duga, duga kafa i križaljke. I dok sam radila ustajala sam puno ranije zbog toga,  ali sad je tek pravi merak! Ni svekrve ni inspekcije! Kafenišem li kafenišem! I nekako tu prvu jutarnju kafu volim piti sama! Volim da odšutim! Bez ikakvih zvukova! Ništa radio, ništa TV, ništa telefon... Mir i tišina! Tu mi ona čijeimenećemospominjati ne može baš ništa!

I od dana kada „legne“ penzija ja sam napravila mali ritual: pješke do Importane, banka, CM, pa natrag preko Vilsa i most Ars evi u Kovačiće, do apoteke, knjižare, mog omiljenog granapa  i do „Bella“ po gulaš za van!

Dragi su mi i rituali vezani za prijatelje. Jedan od njih je „riblji“  ručak s mojom Kaćom i kad se uz čašu vina ono baš lijepo i dugo ispričamo... Zadnju godinu nešto rjeđe i uz obavezne epidemiološke mjere, znate zašto.

U mojoj najdražoj ljetnoj bašti „Linea“ (nikad se na prvu ne mogu sjetiti punog imena!) na Obali Maka Dizdara,  ritualno se sastajem sa mojim dragim prijateljicama Šemsom, Lejlom i Tenaidom, s mojom djecom, s članovima slovenačkog ogranka porodice i prijateljima koji dođu iz inostranstva. Nigdje bolje ne prija veliko točeno karlovačko kao kod Slavice i Mire! Iako je i unutrašnjost objekta jedna predivna priča, zbog one čijeimenećemospominjati nisam zavirila punu godinu i ko zna kad ću! Jako mi nedostaje!

Moja djeca i ja imamo svoje rituale za Uskrs, Božić i Svetog Nikolu (za 8.mart obavezno dobijem gerber!)  a za rođendane je nezaobilazan ručak u „Tavoli“ .  Ja čak uvijek naručim isto jelo! Onačijeimenećemospominjati nije nam uspjela to pokvariti!

Kad je ručak kod mene – uvijek je isti – i to nam je svojevrstan ritual. E, tu se ona već uplela i puno je rjeđe nego inače...

Već sam, čini mi se, u nekom postu spomenula jedan neobičan ritual: na stranu ostavljam svaku metalnu „dvicu“  sinu za parking (tradiciju je započela baka a ja nastavila) i „peticu“  sebi.  Sin čim dođe zaviri u čontru i pokupi svoje dvice,  a kad  se meni  skupi stoja petica – ukrupnim i zaštekam! Dobro dođe!

Bratovom sinu Maku,  iako ima već 19 godina,  uvijek kad dođe kupim „Zagora“. Pepsi i sladoled. To je duga, duga tradicija,  a nedavno smo konačno doskočili onojčijeimenećemospominjati – Mak je  došao u Sarajevo! PCR tamo, PCR vamo i uspio je! I moja trafikantica je skoro zasuzila kad sam zatražila Zagora!

Tradicionalno, od mog brata i njegovih dobijem zidni kalendar, s dosta prostora  oko datuma da mogu upisivati koješta (eto dragi moji kako ja „pamtim“ rođendane i ostalo, ha, ha) i Mak mi ga je uspio nabaviti čim su se u Ljubljani otvorile radnje! Utata ti čijeimenećemospominjati! Ali pobijedila si ipak u jednom: nisam uspjela Maka odvesto u Lineu na prvu „punoljetnu“ pivu s tetkom!

Mogla bih ja ovako do sutra, rituala i tradicija se skupi kad imaš, popularno rečeno . 65+! Ali još nije kasno ni za nove!