Ovaj post je trebao biti stručam i nosti naslov „Uloga baka i djedova u životu djeteta“, ali...

 Odlazak na groblje na Dan svih svetih još jednom me podsjetio na sretno djetinjstvo uz moju baku i dedu. Imala sam samo jednu baku i samo jednog djeda ali bili su mi cijeli svijet! Ovaj post posvećujem njima...

 Baka je dočekala duboku starost a deda je, na žalost, otišao rano... I danas mi jedanko nedostaju.

Bili su jako mladi kad sam se ja rodila (ispod 50), prve tri godine mog života živjeli smo u zajednici a kad smo odselili od njih ništa se nije promijenilo – barem ne na gore! I dalje smo bili jako povezani (uostalom kao i moja cijela porodica). Deda je skoro svakodnevno dolazio s Malte kod nas na Grbavicu, obavljao za svoju ljubimicu kćerku (moju mamu) razne posliće (zvali smo ga „Katica za sve“) a mene je vodio u Pozorište lutaka, muzeje, šetnje... Baka je rjeđe dolazila, imala je puno obaveza oko kuće i bašte, mi smo odlazili kod nje... Često sanjam kuću u kojoj sam se (bukvalno) rodila. Baštu, cvijeće voćke, bunar... I iza ograde veliku zlatnu livadu sa sjenicom... Usred grada prava seoska idila! I mirise iz bakine kuhinje, šporet na drva u kojem je pucketala vatrica dok je vani padao snijeg a ja u prozor stavila čizmicu za Svetog Nikolu... Najljepši je ipak bio Božoć... Trudim se da nastavim tu tradiciju...

 Kad sam pošla u školu baka i deda su se silom prilika preselili (kuća je srušena radi izgradnje pruge) i to sasvim slučajno – na Grbavicu! Tada se rodio i moj brat i nekako za dedu postao broj 1 (nikad to nije priznao ali ja sam znala!) a baka i ja smo se još više zbližile. Sljedećih deset godina živjeli smo tako blizu jedni drugih a onda je deda iznenada umro (baš uoči moje maturske večeri) i ja sam se preselila kod bake jer joj je teško bilo bez njega. Deda nam je svima silno nedostajao, plakale su i blagajnice u smoposluzi... bio je jedan fini, samozatajni gospodin, uvijek sa šeširom, topla i ljubazna osoba... Ja ga takvog pamtim i žao mi je što nije doživio praunuče – mog sina – ali baka jeste!

 Moja baka je bila čudo od žene! Inteligentna, duhovita, puno je čitala... Prava Hercergovka, mostarska liska! Moja raja su je obožavala i često nam dolazili u goste baš zbog bake! U međuvremenu su moji roditelji i brat odselili na Dobrinju i nas dvije smo imale jedan predivan život.  Moj sin ju je zvao „baka taja“ (baka stara) a svi ostli baka jer nije dala nikakve izmišljotine od nadimaka, bila je ponosna što je baka i htjela je da to svima odmah bude jasno...

Čini mi se da sam mnogo toga „povukla“ na nju i fizički joj sve više nalikujem...

  

 

Počivali u miru dragi moji!