Pročitah ljetos posthumno objavljenu divnu knjigu prof. Amira Ljubovića „ Sarajevo izmedju legendi i historije“.
Zahvaljujući njioj naučila sam mnogo o svom gradu a posebno me iznenadilo što ipak ne znam porijeklo naziva svih ulica a i nekih uobičajenih prezimena!
Koliko sam puta prošla Kazazima, Čurčilukom velikim i malim, Halačima, Abadžilukom, Aščilukom, Mudželitima velikim i malim,Sagrdžijama, Saračima... A evo tek pod stare dane saznah da su kazazi bili svilari, čurčije krznari, halači pucari vune i pamuka, abadžije su izrađivale domaće sukno, aščije kuhale, sagrdžije strugale dlake s kože životinja, sarači su izrađivali predmete od kože, mudželiti uvezivali knjige, tabaci štavili kožu...
„Lijepi li su mostarski dućani, a još ljerpši mladi bazerdžani...“ Nisam zbnala da je bazerdžan jednostavno – trgovac!
Zanimljivo mi je bilo i značenje nekih dobro poznatih rezimena.
Bičakčić - nožari, Kaukčija - kapa oko koje se obmotava čalma, Tahmišćić - prženje kafe, Terzić - krojač, Tufekčić – puškari, Zildzić – izrađivanje predmeta od tuča-mjeda...
Zahvalna sam porodici profesora Ljubovbića i njegovom prijatelju Nuni Arnautaliću što su omogućili da ova knjiga ugleda svjetlo dana i nauči ponešto i nas stare Sarajlije!
