Srertnem ja neki dan drugaricu, pita me kako sam, a ja kažem: „A evo, 'nako, hodam po doktorima...“ Odlično me razumjela , a da li bi i neki stranac kad bih tu rečenicu bukvalno prevela na njegov (bilo koji) jezik? Čisto sumnjam! I In evo opet jedne neprevodive, ha, ha. I onda se počeh prisjećati još takvih, samo nama razumnjivih izraza...
Ko od nas nije ganjao papire? Ili oduševljeno rekao da negdje nema šta nema!
Zašto li se kaže da je neko „ispao u novinama (na slici)“?
Kad se mi đuturumi žalimo na zdravlje, mlađarija nam kaže privij rodni list!
Damir Nikšić nam je vratio skoro zaboravljeni izraz „eno ga landara“.
Kad nam neko zaklanja pogled kažemo jel' ti babo staklar?
Kad se s nečim slažemo kažemo „kako da ne!“
Kome nekad neko nije „prisjeo
na muku“?
A kako i na koji jezik dovoljno precizno prevesti merak? Ili ćejf?
Ako neko daleko stanuje kažemo Bogu iza nogu (leđa)
„Vala ću to uraditi
kud puklo da puklo!
Kad se jako iznenadimo kažemo da smo se zabezeknuli!
„E ne bih dala ovog
rahatluka...“
Za nešto skroz novo kažemo ganjc novo ili taze iz magaze...
Ako neko zna jos neki izraz ove vrste, napišite u komentarima ili mi pošaljite na viber – dodaću u tekst!