Naiđoh neki dan na netu na kviz tipa „Ako se ovog sjećate – stari ste!“ Pitanja su bila tipa jeste li ikada imali Nokiu 3310, jeste li pohranjivali podatke na flopy diskete, jeste li muziku slušali na kasetama i vokmenima... Manje više za mene, ali otkrila sam da mi je dijete staro, ha, ha!
Jedan drugi klipić me je i nasmijao i probudio nostalgiju. Radi se o poređenjima nekad i sad.
Nekad su se mišići nabijali u poljskim radovima, danas u teretani! (Jest da se sve više mojih prijatelja vraća motiki, rekreativno)
Nekad su na plaži bili šareni kupaći kostimi a danas istetovirana tijela!
Nekad su kompjuteri bili veliki a ljudi mršavi a danas debeljuce koriste majušne tablete. A što je tanji TV to je čovjek ispred njega deblji!
Nekad su djeca puštala zmajeve – danas dronove.
Nekad su se u kafani buljilo u novine – danas u telefone!
Nekad su roditelji silom utjerivali djecu u kuću a danas ih tjeraju da se igraju vani!
Ima tu i nešto o nekadašnjim i današnjim telefonima pa sam se sjetila kako su se mijenjali.
Od kad ja pamtim, prvo su bili oni na kojima je slušalica stajala na „viljušci“ i žica nije bila žica nego neki dugački krpeni kabal. Onda su došli oni klasični crni, „kancelarijski“. Pa oni sa slušalicom sa strane i s njima spiralna žica. . Pa „Iskrini“ u boji, tanki, pa onda ti isti ali ne sa brojčanikom na okretanje nego na tipke, pa zidn, pa oni što su se moglin nosati po kući (a bome i do komšiluka) s „bazom“... Valjda su to zadnji modeli jer ko danas još uopšte ima „fiksni“ telefon?
Zavladali su mobiteli, prvo ala cigla s antenom, pa sve manji i manji (nokia 3310, ha, ha), a onda su došli ovi „pametni“ koji samo što veš ne prostiru!
Pitam se jesmo li i mi s njima postali pmetniji ili...
